|
utorak, 29 septembar 2009 11:43 |
Ugljenične nanocevi (carbon nanotubes - CNT) su alotropske modifikacije ugljenika sa cilindričnom nanostrukturom. Nanocevi poseduju odnos dužine prema prečniku do 28 000 000 što je znatno više od bilo kog drugog materijala. Ti cilindrični molekuli ugljenika imaju svojstva koja im omogućuju mnoge primene u nanotehnologiji, elektronici, optici, biomedicini i drugim područjima nauke o materijala. Nanocevi poseduju izvanredna mehanička i jedinstvena električna svojstva i efikasni su provodnici toplote. Njihova upotreba je dosta široka, međutim, može biti ograničena njihovom potencijalnom toksičnošću.
Nanocevi su po strukturi članovi porodice fulerana koji su sfernog oblika. Krajevi nanocevi poseduju kape sfernog oblika, slične fuleranima. Ime nanocevi je izvedeno od njihovih veličina, jer je prečnik nanocevi reda veličine nekoliko nanometara (približno 1/50 000 deo širine vlasi ljudske kose), a može biti i do nekoliko milimetara dužine. Nanocevi postoje u dva oblika kao jednoslojne nanocevi (single-walled nanotubes - SWNTs) i kao a višeslojne nanocevi (multi-walled nanotubes - MWNTs).
|
|
Opširnije...
|
|
|
Provodna plastika - Elektroprovodni polimeri |
|
utorak, 29 septembar 2009 08:29 |
|
Otkriće elektroprovodnih polimera Ideja da bi polimerni materijali mogli da provode električnu struju do pre tridesetak godina izgledala je potpuno apsurdno. Ipak, 1977. godine Alen Higer (Alan J. Heeger), Alen Mekdirmid (Alan G. MacDiarmid) i Hidejki Širakava (Hideiki Shirakava), potpuno su promenili ovo gledište otkrićem da se poliacetilen, može učiniti provodnim skoro kao i metal. Uspeli su da sintetizuju poliacetilen čija je provodljivost bila reda veličine 105 S m-1 (poređenja radi provodljivost teflona je reda veličine 10-6 S m-1, a srebra 108 S m-1). Ovo revolucionarno otkriće otvorilo je potpuno novo interdisciplinarno naučno polje, stvorivši preduslove za neverovatne mogućnosti praktične primene, stoga im je Švedska Akademija Nauka dodelila Nobelovu nagradu za hemiju za 2000. godinu. |
|
Opširnije...
|
|
četvrtak, 04 jun 2009 08:56 |
|
Polimeri koji pamte imaju sposobnost promene oblika nakon primene nekog spoljašnjeg stimulansa. Kao stimulans mogu biti korišćeni toplota, svetlost ili elektromagnetno polje.
Efekat pamćenja nije vezan za neko specifično svojstvo polimera već je rezultat kombinacije strukture polimera i njihove morfologije sa primenjenim načinom prerade. Prvo se polimer preradi na uobičajeni način da bi se dobio određeni permanentni oblik. Zatim se polimer deformiše i fiksira se željeni privremeni oblik. Ovaj stupanj se može izvoditi na dva načina: |
|
Opširnije...
|
|
|
četvrtak, 21 maj 2009 11:06 |
|
Boje i pigmenti se mogu definisati kao obojene supstance koje se karakterišu sposobnošću da apsorbuju vidljivu svetlost i mogu preneti svoju obojenost na druge materije. Obojene supstance se mogu podeliti na neorganske i organske, a zatim na prirodne i sintetske, mada se danas mnoge obojene supstance prirodnog porekla dobijaju sintetskim putem. Najvažnija podela obojenih supstanci je ona koja ih deli na boje i pigmente. Idealni pigmenti se karakterišu time što su nerastvorni u medijumu pomoću kojeg se nanose na neki supstrat, dok se boje potpuno ili delimično rastvaraju u takvom istom medijumu. Razvojem organske hemije i otkrivanjem prave strukture organskih jedinjenja, struktura boja je počela da biva poznata. Ispitivanja korelacije hemijske strukture jedinjenja i njegove boje počela su sa prvim danima hemije boja. Tako je utvrđeno da pri hidrogenovanju nekih obojenih organskih jedinjenja boja nestaje. Tako je azobenzen narandžaste boje, ali pri hidrogenovanju, kada dolazi do adicije vodonika na dvostruku vezu i kada nastaje hidrazobenzen, boja nestaje i dobija se bezbojno jedinjenje. Na osnovu ovoga, smatralo se da boje imaju nezasićen karakter. |
|
Opširnije...
|
|
četvrtak, 21 maj 2009 10:59 |
|
Grafičke boje su obojene materije, u obliku tečnosti ili paste, koje se pomoću štamparskih mašina nanose na različite podloge. Kao podloge pri štampanju se koriste papir, polimerni materijali, metal, staklo, tekstil. Podela grafičkih boja je izvršena prema specifičnosti štamparskog postupka koji se primenjuje za njeno nanošenje. Na taj način postoje grafičke boje za:
• ofset štampu,
• duboku štampu,
• tipo štampu,
• flekso štampu i
• sito štampu.
Grafičke boje se sastoje iz dve osnovne komponente, obojene supstance, pigmenta ili boje, i veziva, tečnosti u kojoj je obojena supstanca suspendovana ili rastvorena. Kada se ove dve komponente pomešaju nastaje proizvod koji se može koristiti u štamparstvu. Druga uloga veziva je da obezbedi čvrsto vezivanje obojene supstance za podlogu. 
U proizvodnji grafičkih boja se koristi veliki broj različitih ulja. Ulja koja se koriste u proizvodnji grafičkih boja su podeljena prema poreklu na mineralna, biljna, životinjska i sintetska. Biljna ulja se dele na sušiva, polusušiva i nesušiva ulja, u zavisnosti od brzine oksidacije. Najčešće se koriste biljna sušiva ulja za pripremu veziva i to laneno, tungovo, perila i sojino ulje. Firnisi su glavna komponenta skoro svih grafičkih boja. Predstavljaju međuproizvod u proizvodnji grafičkih boja i njihova upotreba skraćuje proizvodnju grafičke boje. U odnosu na vezivo, u čiji sastav ulaze, firnisi sadrže manji broj komponenti. Sastav firnisa zavisi od mnogo faktora kao što su vrsta štampe, vrsta podloge, način sušenja. Termin smole se koristi da bi se opisali polimerni materijali koji se koriste u grafičkim bojama i doprinose čvrstoći, sjaju, adheziji i fleksibilnosti grafičkih boja Ponašanje većine grafičkih boja može se poboljšati upotrebom aditiva. Neki aditivi pomažu kvašenje pigmenta, drugi deluju kao stabilizatori pri skladištenju. Mnoge smole zahtevaju dodatak hemijskih plastifikatora da bi se sprečilo sušenje grafičke boje u ćelijama na štamparskoj mašini kao i da se obezbedi zadovoljavajuća adhezija i fleksibilnost na podlozi. Kao aditivi u grafičkim bojama koriste se i jedinjenja koja pomažu sušenje i postojanost na trenje.
|
|
|
|
|
|
|
Strana 1 od 3 |
Naučna dostignuća