Beta-glukan je zajednički naziv za složene ugljene hidrate koji čine osnovu
strukture ćelijskog zida različitih organizama: bakterija, plesni, algi,
gljiva, žitarica. Sastoji se iz molekula glukoze povezanih Beta-glukozidnim
vezama. Najčešće se dobija iz kvasca, dok se druga vrsta glukana dobija iz
ječma.

 Beta-glukan se  vezuje za receptore koji postoje na ćelijama imunog sistema
nazvanim makrofagi. Aktivirani makrofagi zatim proždiru strana tela koja
dospeju u organizam. Makrofagi nastaju u koštanoj srži kao bela krvna
zrnca, a zatim dospevaju u krvotok u vidu monocita. Putem krvotoka se
transportuju do ostalih organa gde dolazi do njihove diferencijacije u
specifične makrofage. Sedam glukoznih ostataka molekula glukana se po
principu "enzim-supstrat",  vezuju za specifične iC3b-receptore smeštene
na membranama makrofaga, neutrofila i ćelija prirodnih ubica čime ih
aktiviraju. Tako aktivirani fagociti pokazuju dvostruko dejstvo: prvo,
oni su sposobni da proždiru strana tela kao što su virusi, bakterije,
odumrle ćelije,  tumori, pa čak i teški metali; drugo, fagociti izlučuju
niz specifičnih molekula (citokina, proteaza, faktora rasta), u okolna
tkiva i tako upotpunjuju imunu reakciju.

Zahvaljujući specifičnoj  prostornoj strukturi u vidu trostrukih spirala
ima više mogućnosti za njegovu primenu. Prvo, postoji mogućnost njegovog
vezivanja za receptore ćelija imunog sistema. Drugo, njegov prostorni
oblik čini ga izvorom vlakana čijim bi se unošenjem u organizam mogli
rešiti mnogi problemi nastali nepravilnom ishranom.