| Savremeni bioindikatori morske vode |
| utorak, 29 septembar 2009 12:55 |
|
Danas se u svetu sprovode brojna naučna istraživanja usmerena na ispitivanje, unapređenje i zaštitu životne sredine, naročito vode, kao ograničenog i osetljivog prirodnog resursa. Jedan od prvih koraka ka rešavanju problema ekološkog zagađenja vode je istraživanje i praćenje prisustva i koncentracije štetnih supstanci, a naročito teških metala. Bez obzira na njenu ogromnu moć samoprečišćavanja pojedini polutanti među kojima su i teških metali dovode do promene kvaliteta vode do te mere da ona postaje neupotrebljiva u mnoge svrhe. Najveću opasnost za narušavanje kvaliteta voda teškim metalima predstavljaju otpadne vode. Efekti zagađenja vode teškim metalima su raznovrsni, a najpre se manifestuju preko biljaka, kao najosetljivijeg dela u lancu biljka-životinja-čovek. Zbog svoje sposobnosti da apsorbuju zagađivače iz vode, živi organizmi se već dugo vremena koriste kao biološki indikatori (bioindikatori) zagađenja mora. ŠTA JE BIOLOŠKI INDIKATOR? Biološki indikator je organizam koji se može koristiti za kvantifikaciju relativnih nivoa zagađenja merenjem koncentracije toksina u tkivima. U ove svrhe se može koristiti ceo organizam ili samo neki njegov deo. Bioakumulacija je proces koji traje nekoliko meseci i zato je najbolje kontrolisati sadržaj metala duže vreme, čime se eliminišu problemi mešanja vodene mase, što živim organizmima daje prednost kao bioindikatorima u odnosu na vodu i sedimente. Istraživanja su pokazala da se morska cvetnica Posidonia oceanica i školjka Mytilus galloprovincialis mogu koristiti kao bioindikatori zagađenja mora. MORSKA ŠKOLJKA  Na engleskom se zove „Mediterranean mussel“ iako je rasprostranjena i izvan Mediterana po obalama Atlantika. Nalazimo je po čitavoj obali Jadrana, ali najviše u blizini oslađenih voda i obala koje nisu na direktnom udaru velikih talasa. Najčešće živi od 0 do 5 m dubine, ali na nekim mestima nađena je čak i na 40 m dubine u blizini podzemnih izvora. Osim obalnog pojasa vrlo brzo će zauzeti svaki predmet, konopac ili plutajuću bovu za koju se zalepi.  Školjka dagnja svojim specifičnim načinom ishrane predstavlja veoma pogodan indikator za analizu zagađenja morske vode, jer u toku dana može da profiltrira oko 100 litara morske vode. Na taj način ona predstavlja prirodni filter koji savršeno zadržava sve štetne materije koje se nalaze u morskoj vodi. Kako se koristi u ljudskoj ishrani, evenutalno prisutne štetne i opasne materije u njoj, direktno utiču na zdravlje ljudi. MORSKA TRAVA  Morska cvetnica (Posidonia oceanica), nazvana po Posejdonu, grčkom bogu mora, poznata još i kao Neptunova trava, ima veoma važnu ulogu za ekosistem Mediterana. Može se naći na dubinama od 1m do 40m u zavisnosti od providnosti vode, najčešće na peščanom, raspadnom, pa čak i kamenitom dnu. Kolonija posidonije može da pokriva i po nekoliko stotina kvadratnih metara, a listovi mogu da dostignu i do 140cm u dužinu i od 7-11mm u širinu.  Na prvi pogled morska cvetnica podseća na travu, ali zapravo je morska biljka sa svim karakteristikama: list, koren pa čak i cvet i plod tj. seme. Iako spada u vrstu koja poseduje cvet i plod, ne viđa se često da Posidonia oceanica cveta, jer zahteva malo toplije more. Tokom leta se na plažama može naći seme koje se zbog svoje boje i oblika (mrka boja i ovalni oblik) još zove i morska maslina. Posle nekoliko dana plutanja po površini, suše se, ponovo padaju na dno, i iz njih se razvijaju nove jedinke. Ova pojava je izuzetno retka. I pored toga što cveta i daje seme, glavni način razmnožavanja ove vrste je ipak vegetativnim putem tj. rizomima. Posidonia oceanica je dobar bioindikator postojanja teških metala iz razloga što može da akumulira teške metale i to na dva načina: direktno iz vode i intersticijalno iz sedimenta.  ODREĐIVANJE TEŠKIH METALA Praćenje zagađenja mora tragovima metala, koje predstavlja osnovu za kontrolu zagađenja životne sredine, može se vršiti različitim instrumentalnim tehnikama. Adekvatnim uzorkovanjem morske biote, liofilizacijom (hladnim sušenjem), rastvaranjem i na kraju merenjem teških metala u uzorcima, može se odrediti njihova koncentracija, koja je direktni pokazatelj stepena zagađenja mora. Neke od danas najčešće korišćenih instrumentalnih tehnika za ova ispitivanja su: AAS (Atomic Absorption Spectroscopy), XRF (X-ray Fluorescence) i ICP-MS (Inductively Coupled Plasma with Mass Spectrometry). |
